Slike

Nalik mentalnom lakmus papiru, koji nas vraća tamo gde nismo bili. Trenutna umetnost koja postoji na milion načina. Sačinjene od negativa, granula boja, mračne komore, iluzije, vremena, satnih mehanizama i ljudi. Zaživele su odvajanjem eklektičnog, odvajanjem bežanja od nadoknade života, odvajanjem apstraktnog od racionalnog smisla života...

Ко се, када и како зајебао – серија претпоставки везана за фразу коју свакодневно користимо

Глагол „јебати“ је словенског порекла, има значење „упражњавати сексуални однос“, обележен је као вулгаран, а корене вуче још из прото-индоевропског, од речи „hyeb “ а има и еквиваленте у старогрчком и санскриту (извор: http://en.wiktionary.org/wiki/jebati). Али, озбиљна лингвистичка истраживања ћу ипак препустити неком ко ће се једног дана досетити како да напише озбиљан, али ипак оригиналан научни рад на ту тему, а ја ћу покушати да проспем мало своје памети и пренесем неке своје претпоставке у овај текст.

Futurizam

    Italijanski futurizam je prvi kulturni pokret 20. veka koji je direktno i namerno bio usmeren ka širokim narodnim masama. Da bi u tome bili uspešni koristili su sva tada raspoloživa sredstva i sve medijume, usput izmišljajući i par novih. Išli su korak dalje od ranijih pokušaja izjednačavanja umetnosti i života - oni su hteli da izmene mentalitet čitavog društva, koje su videli kao zaostalo i zarobljeno u prošlosti. Cilj im je bio da "sruše misteriozna vrata Nemogućeg" i od ključne važnosti za dostizanje ovog cilja je bilo da dopru do što je moguće šire publike.

Svi ti naši izlasci...

Prvo je, naravno, sve to bilo užasno zanimljivo, bio si dete, srećno što roditelji KONAČNO imaju dovoljno poverenja u tebe i što su prestali da se paranoišu do te mere da su ti dozvolili izlazak u sate koji su toliko kasni da već postaju rani, i onda te sate iskoristiš najbolje što umeš – odlaziš na svirke gde se pola publike uglavnom sastoji od istih takvih razdraganih derišta kao što si ti, najzad puštenih sa lanca da uživaju u svim gradjanskim slobodama, kao što su pušenje cigareta i javno konzumiranje dvolitarki piva, pošto je staklo jebeno preskupo već vekovima, a traže i kauciju, prokleti da su.

Glupost

Ljudska glupost je, duboko sam uveren, vrsta energije, i to vrlo nezanemarljive snage. Moze da pomera planine iz nekog svog poremećenog razloga.

Poprima sve oblike, boje i veličine. Mozete je videti gde god skrenete pogled, kako čuči i zuri u vas sa ekrana vaših TV prijemnika, u autobusima koji vas voze, na ulicama po kojima hodate, možda čak i na licima vama dragih ljudi…

Moral

    Moral je, po nekoj veoma jednostavnoj definiciji, skup nepisanih pravila i običaja koji utvrđuju međuljudske odnose, od najosnovnijih primera šta je prikladno uraditi u nekoj situaciji a šta ne, do znatno težih tema kao što su razlika između dobra i zla. Odmah je očigledno da je moral jedna veoma subjektivna pojava, krajnje otvorena za interpretaciju od slučaja do slučaja, od osobe do osobe. Podrazumeva se da je moral subjektivna pojava. Toliko se to podrazumeva, da ljudi (skoro refleksno) odmah pretpostavljaju da postoji jedan univerzalni Moral ili (znatno češće) da se ostatak sveta vodi moralnim načelima koja se podudaraju sa njihovim stavovima.

Muzika

    Razna muzička dela su od trenutka svog nastanka do danas korišćena u mnogim kontekstima, veoma često van okvira originalne autorove zamisli. Svako se našao u situaciji da mu je određena kompozicija poznata, ali da se jednostavno ne može setiti gde je tačno čuo, niti ima predstavu kako se to delo zove ili ko ga je napisao. Najčešće je takav slučaj sa ostvarenjima klasične muzike. Često pojavljivanje u savremenim medijima im je osiguralo opstanak u kolektivnoj svesti ljudi, iako ih je to neretko koštalo konteksta. Pošto se jedna kompozicija u roku od tridesetak godina pojavi u nekolicini filmova, crtaća i televizijskih reklama, nije ni čudo da se lako izgubi iz vida koja je zapravo prvobitna zamisao tog dela.